Dioda se sastoji od PN spoja, a fotodioda može pretvoriti optički signal u električni signal, kao što je prikazano u nastavku:
Obično se kovalentna veza jonizuje kada se PN spoj osvetli svetlošću.Ovo stvara rupe i parove elektrona.Fotostruja se generiše zbog generisanja timova elektronskih rupa.Kada fotoni čija energija prelazi 1,1 eV udare u diodu, formiraće se parovi elektron-rupa.Kada foton uđe u osiromašeni dio diode, on udara u atom s velikom energijom.To rezultira oslobađanjem elektrona iz atomske strukture.Nakon što se elektroni oslobode, nastaju slobodni elektroni i rupe.Općenito, elektroni su negativno nabijeni, a rupe pozitivno.Istrošena energija će imati ugrađeno električno polje.Zbog ovog električnog polja, par elektron-rupa je daleko od PN spoja.Stoga se rupe kreću prema anodi, a elektroni se kreću prema katodi kako bi generirali fotostruju.
.
Materijal fotodiode određuje mnoge njene karakteristike.Bitna karakteristika je svjetlosni val na koji fotodioda reagira, a druga je nivo buke, a oba zavise uglavnom od materijala koji se koriste u fotodiodi.Različiti materijali koriste različite odgovore na talasne dužine jer samo fotoni sa dovoljnom energijom mogu pobuditi elektrone u pojasnom pojasu materijala i generisati značajnu snagu za generisanje struje iz fotodiode.
.
Iako je osetljivost materijala na talasnu dužinu značajna, drugi parametar koji može značajno uticati na performanse fotodioda je nivo generisane buke.Zbog većeg jaza u pojasu, silicijumske fotodiode proizvode manje šuma od germanijumskih fotodioda.Međutim, potrebno je uzeti u obzir i talasnu dužinu fotodiode, a germanijumska fotodioda se mora koristiti za talasne dužine veće od 1000 nm.
.
Gore navedeno je objašnjenje znanja o diodi koje donosi Shenzhen HDV Phoelectron Technology Co., Ltd., koji je proizvođač optičkih komunikacija i proizvodi komunikacijske proizvode.Dobro došliupit.