У стварном животу, због брзине светлости, развијамо светлост за пренос информација.
Као што обично користимо глас за комуникацију, ако особа жели да говори, потребна јој је подршка ткива гласног органа.На пример, наше грло је један од најважнијих вокалних органа, и наравно, ткиво гласних жица унутар нашег грла је најважније.
Слично томе, ако желимо да користимо светлост да нам помогне да говоримо, такође нам је потребан светлећи орган.Светлосни модул је попут грла, а светлећи уређај се може упоредити са ткивом гласних жица, званим тоса.
Наравно, комуникација је интерактиван процес, па поред говора није довољно, већ је неопходно умети да слушамо.У људском телу имамо уши које нам помажу да слушамо.Слично, у оптичкој комуникацији имамо модуле који примају светлост.Уређаји који могу да примају светлост одговарају тимпанону унутар уха, који називамо роса.Уређај који може и говорити и слушати се зове боса.
Међутим, у стварном животу, звукови које ми појединци можемо да испуштамо у основи се одређује након рођења или након периода промене звука.Генерално, А не може да произведе звук Б, а Б није баш у стању да произведе звук А. Исто важи и за оптичке модуле.За један мод, модул А не може да емитује таласну дужину модула Б. Исто важи и за пријем.За један режим, оптички модул не може да разликује.Морате му рећи ко говори (користећи модул који одговара таласној дужини светлости) пре него што може да прими информацију.
„Такав глупи модул не може задовољити практичне потребе, тако да то можемо надокнадити коришћењем оптичког модула који се лако може укључити и искључити.У овом тренутку, оптички модул је еквивалентан звучном трансформатору, и можете произвести било који звук (које таласне дужине) желите да емитује.